Споменик природе  “Лалиначка слатина” је благо заталасани аграрни предео са остацима делимично измењених природних станишта. На више локалитета избијају воде са повећаним садржајем минералних соли, а пре свега натријум-хлоридом. Ове воде плаве околно земљиште чинећи на тај начин специфична станишта, слатине. Лалиначка слатина се налази недалеко од реке Јужне Мораве, односно на речним терасама са њене леве стране, у долини Дудулајске реке и мањих потока. Подручје лежи на субстрату чији геолошки састав чине миоплиоценски конгломерати, шљунак, песак и глине са угљем.

Површина природног добра износи 251х 75а 18м2, од чега 14% у II и 86% у III степену заштите. Простире у атарима неколико села: село Лалиначке Појате се наслања на слатину са истока, на западној страни слатине је село Дудулајце, на северу је Сечаница, а на југу су села Облачина и Лепаја у чијој околини се такође, налазе слатински фрагменти.

Лалиначка слатина је специфичан екосистем који се одликује присуством карактеристичне флоре и вегетације. Појава слатина ван простора Панонске низије у Србији је врло ретка. Флора и вегетација слатина централне и јужне Србије је специфична, а у биогеографском смислу другачија од слатина Панонске низије.

Флора и вегетација Лалиначке слатине су у фитогеографском смислу значајно другачије од типичних слатина Панонске низије. На Лалиначкој слатини срећу се врсте које су карактеристичне за слатинска подручја јужно од Саве и Дунава. Из тог разлога Лалиначка слатина представља реликтно станиште. На њој се халофитска вегетација развија под снажним утицајем антропогених фактора (исушивање, обрада земљишта, одлагање смећа и др.).

Битна карактеристика овог подручја јесте хетерогеност станишта, у средишту се налази извор слане воде са типичним слатинским фрагментима, који се настављају у заслањена и замочварена станишта „живо блато“, тршћаке и влажне ливаде, затим степски предели на које се настављају воћњаци и обрадиве површине.

Слана земљишта – слатине представљају специфичну групу земљишта чија је заједничка особина садржај алкалних соли. Настају на тај начин што из дубине подлоге на површину избијају воде са повећаним садржајима минералних соли у овом случају натријум –хлорида. Ове воде плаве околно земљиште и на тај начин формирају специфична станишта. Простор Лалиначке слатине одликује изразита педолошка и биогеографска разноврстност са карактеристичним биљним и животињским светом и присуством ретких, угрожених, реликтних и ендемичних представника живог света. Слатинска подручја континенталних, централних делова Европе и Балканског полуострва спадају у ред значајних и веома угрожених типова станишта.

Досадашњим истраживањима утврђено је присуство 238 биљних врста од којих су многе категорисане као заштићене и строго заштићене биљне врсте. Неке од њих су:

• Миланов чистац – Stachys milanii, балканска ендемична врста коју је описао наш познати ботаничар Др Сава Петровић, лекар на двору краља Милана Обреновића, биљка је добила име у краљеву част. Лалиначка слатина је његова најсевернија тачка у распрострањењу.
• Маслинолисни звездан – Galatella villosa, представља крајње угрожену, степску реликтну врсту за коју је Лалиначка слатина једино познато станиште у нашој земљи.
• Camphorosma monspeliaca– Ћафурија, уобичајно расте на приморским слатинама Европе и северне Африке, као и у сланим степама и полупустињма Азије, до Бајкалског језера, а у Србији на слатинама крај Ниша. Гради густе, јастучасте форме на сланом и сувом земљишту. Као критично угрожена биљна врста налази се у Црвеној књизи флоре Србије.

На подручју СП „Лалиначка слатина“ утврђено је 88 врста инсеката, од којих је пет врста са статусом заштићених врста и врста од међународног значаја. Једна од њих је и Orthetrum brunneum – вилински коњиц, врста приморски вилењак је средње величине, карактерише је полни димрфизам – мужјаци су изразито плави, а женке жућкасте до смеђе.

Од строго заштићених врста птица Србије, на Лалиначкој слатини среће се шпански врабац – Passer hispaniolensis, који спада у групу птица селица која презимљава у Шпанији и Африци. Једна је од укупно 37 врста птица које су званично евидентиране на Лалиначкој слатини, од којих је 28 врста строго заштићених и 4 заштићених врста птица. Такође 5 врста је заштићено и Законом о дивљачи и ловству (сива чапља, пољска јаребица, препелица, голуб гривнаш и грлица).