СПОМЕНИК ПРИРОДЕ "ЦЕРЈАНСКА ПЕЋИНА"

Управљање Спомеником природе “Церјанска пећина“ регулисано је Законом о заштити природе („Сл. гласник РС“, бр. 36/09, 88/10 и 91/10-испр., 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) и Уредбом Владе Републике Србије о заштити Споменика природе „Церјанска пећина“ („Сл. гласник РС“, бр. 5/98).

Споменик природе Церјанска пећина је законом заштићено природно добро којe чине ерозивно тектонски крашки спелеолошки објекти лоцирани на око 14 км од центра Ниша, на северним пределима Калафата, у близини Каменичког виса, у атарима села Церја и Кравља. Као природно добро од изузетног значаја проглашено је године 1998.

Церјанска пећина заштићена је Уредбом Владе РС о заштити Споменика природе “Церјанска пећина” и тада је сврстана је у I категорију заштите као Споменик природе са површином од 63,96ха.

Споменик природе „Церјанска пећина“ oбухвата следеће спелеолошке објекте:

А – Понорска пећина Провалија

Б – Понор Церјанска пропаст

Ц – Повремено сифонско врело код Кравља

Д – Крашка јама изнад сифонског врела

Понорска пећина Провалија, познатија у народу као Церјанска пећина богата је накитом који се простире целом њеном дужином. Она открива предиван подземни свет саткан од ходника и дворана просечне висине од 15 до 40 м који крију на стотине морфолошких и хидролошких облика, најразличитијих форми, величина и боја, пећинског накита – сталактита, сталагмита, хеликтита, таласастих драперија, пећинских корала и кристалних цветова. На око 2.000 метара од улаза изнад Кружне дворане могу се видети хелактити, прелеп пећински накит који расте у свим смеровима по таваници и зидовима пећина пркосећи гравитацији. Могу се јавити у више различитих облика, јако су крхки и веома ретки.

Церјанска пећина је хидролошки активна пећина, и може се рећи да је подземни наставак реке понорнице Провалије која извире подно Каменичког виса са површинским током од 3,7 км. На свом путу дренира северне и западне падине Каменичког виса, и након тога понире у истоимену пећину Провалију тј. Церјанску пећину. У десном боку главног канала пећине Провалије на удаљености од 1.670 м од улаза налази се подземни извор са процењеним протоком од 10-15 л/с и температуром воде од 11оЦ.

На око 3.400м од улаза налази се сифонско језеро. Обележавањем подземног тока потврђена је и подземна хидрографска веза између првог сифона пећине Провалије ( село Церје) и крашког врела код села Кравља. Тиме су створени услови да се пећина Провалија – врело Кравље третирају као јединствени хидролошки системи у оквиру комплексног карстног масива Калафата.  Овим великим открићем потврђен је пећински систем укупне дужине до сада испитаних пећинских канала од 7,149 м, почему је ово други најдужи истражени пећински систем у Србији.

Споменик природе „Церјанска пећина“ са својом околином представља веома погодно подручје за слепе мишеве. Пружа им скровиште, омогућава им скривање, преживљавање неповољних услова, одмор и размножавање. Током досадашњих истраживања евидентирано је 12 врста слепих мишева: Мали потковичар (Rhinolophus hipposideros), Велики потковичар (Rhinolophus ferrumequinum),  Средоземни потковичар (Rhinolophus euryale), Водени вечерњак (Myotis daubentonii)…

Споменик природе Церјанска пећина обилује природном потпуно нетакнутом лепотом, накитом ствараним два и по милиона година и ходницима кроз које теку ледене понорнице, у њој се организује пећинарење у потпуно неуређеним условима тзв. дивље пећинарење или wild caving. Због тога је улазак у пећину могућ само и искључиво у пратњи обученог спелео водича, у малим групама (макс. 8 особа) и у специјалној спелео/ронилачкој опреми коју можете изнајмити пред сам улазак у пећину.


У току је Јавни увид у предлог Плана управљања Спомеником природе „Церјанска пећина“
за период 2022-2031

ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА