СПОМЕНИК ПРИРОДЕ "ЛАЛИНАЧКА СЛАТИНА"

Скупштина општине Мерошина је на седници одржаној 27. фебруара 2015. године донела Одлуку о проглашењу споменика природе “Лалиначка слатина”. Скупштина Града Ниша је на седници одржаној дана 24. септембра 2015. године донела Одлуку о проглашењу споменика природе “Лалиначка слатина”. Заштићено подручје споменик природе “Лалиначка слатина” поверено је на управљање ЈП Дирекцији за изградњу Града Ниша.

Споменик природе  “Лалиначка слатина” је благо заталасани аграрни предео са остацима делимично измењених природних станишта. На више локалитета избијају воде са повећаним садржајем минералних соли, а пре свега натријум-хлоридом. Ове воде плаве околно земљиште чинећи на тај начин специфична станишта, слатине. Лалиначка слатина се налази недалеко од реке Јужне Мораве, односно на речним терасама са њене леве стране, у долини Дудулајске реке и мањих потока. Подручје лежи на субстрату чији геолошки састав чине миоплиоценски конгломерати, шљунак, песак и глине са угљем.

Површина природног добра износи 251х 75а 18м2, од чега 14% у II и 86% у III степену заштите. Простире у атарима неколико села: село Лалиначке Појате се наслања на слатину са истока, на западној страни слатине је село Дудулајце, на северу је Сечаница, а на југу су села Облачина и Лепаја у чијој околини се такође, налазе слатински фрагменти.

Лалиначка слатина је специфичан екосистем који се одликује присуством карактеристичне флоре и вегетације. Појава слатина ван простора Панонске низије у Србији је врло ретка. Флора и вегетација слатина централне и јужне Србије је специфична, а у биогеографском смислу другачија од слатина Панонске низије.

Флора и вегетација Лалиначке слатине су у фитогеографском смислу значајно другачије од типичних слатина Панонске низије. На Лалиначкој слатини срећу се врсте које су карактеристичне за слатинска подручја јужно од Саве и Дунава. Из тог разлога Лалиначка слатина представља реликтно станиште. На њој се халофитска вегетација развија под снажним утицајем антропогених фактора (исушивање, обрада земљишта, одлагање смећа и др.).

Битна карактеристика овог подручја јесте хетерогеност станишта, у средишту се налази извор слане воде са типичним слатинским фрагментима, који се настављају у заслањена и замочварена станишта „живо блато“, тршћаке и влажне ливаде, затим степски предели на које се настављају воћњаци и обрадиве површине.

Слана земљишта – слатине представљају специфичну групу земљишта чија је заједничка особина садржај алкалних соли. Настају на тај начин што из дубине подлоге на површину избијају воде са повећаним садржајима минералних соли у овом случају натријум –хлорида. Ове воде плаве околно земљиште и на тај начин формирају специфична станишта. Простор Лалиначке слатине одликује изразита педолошка и биогеографска разноврстност са карактеристичним биљним и животињским светом и присуством ретких, угрожених, реликтних и ендемичних представника живог света. Слатинска подручја континенталних, централних делова Европе и Балканског полуострва спадају у ред значајних и веома угрожених типова станишта.

Досадашњим истраживањима утврђено је присуство 238 биљних врста од којих су многе категорисане као заштићене и строго заштићене биљне врсте. Неке од њих су:

  • Миланов чистац – Stachys milanii, балканска ендемична врста коју је описао наш познати ботаничар Др Сава Петровић, лекар на двору краља Милана Обреновића, биљка је добила име у краљеву част. Лалиначка слатина је његова најсевернија тачка у распрострањењу.
  • Маслинолисни звездан – Galatella villosa, представља крајње угрожену, степску реликтну врсту за коју је Лалиначка слатина једино познато станиште у нашој земљи.
  • Camphorosma monspeliaca– Ћафурија, уобичајно расте на приморским слатинама Европе и северне Африке, као и у сланим степама и полупустињма Азије, до Бајкалског језера, а у Србији на слатинама крај Ниша. Гради густе, јастучасте форме на сланом и сувом земљишту. Као критично угрожена биљна врста налази се у Црвеној књизи флоре Србије.

На подручју СП „Лалиначка слатина“ утврђено је 88 врста инсеката, од којих је пет врста са статусом заштићених врста и врста од међународног значаја. Једна од њих је и Orthetrum brunneum – вилински коњиц, врста приморски вилењак је средње величине, карактерише је полни димрфизам – мужјаци су изразито плави, а женке жућкасте до смеђе.

Од строго заштићених врста птица Србије, на Лалиначкој слатини среће се шпански врабац – Passer hispaniolensis, који спада у групу птица селица која презимљава у Шпанији и Африци. Једна је од укупно 37 врста птица које су званично евидентиране на Лалиначкој слатини, од којих је 28 врста строго заштићених и 4 заштићених врста птица. Такође 5 врста је заштићено и Законом о дивљачи и ловству (сива чапља, пољска јаребица, препелица, голуб гривнаш и грлица).

КОНТАКТ ТЕЛЕФОН:  018/520 790, лок. 122, 064/867 88 82 - Ана Радовановић, 064/826 99 61-Небојша Петровић 

ВАЖНА ДОКУМЕНТА: